Sve je u - balansu elemenata
O ajurvedi smo pisali u više navrata, a feljton o ovoj tradicionalnoj metodi isceljenja u Trećem oku je svojevremeno objavio i naš saradnik Branko Čičić. Ovoga puta susreli smo sa Milicom Velimirović, doktorkom medicine zaposlenom na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koja se, kako kaže, „u slobodno vreme bavi proučavanjem različitih vidova prirodnih tradicionalnih načina lečenja, odnosno – isceljenja“. Pri prvom susretu, Milica zaista fascinira - mladošću, entuzijazmom, vedrinom, smirenošću. A fascinantno je i to kako je, sa samo 26 godina stigla da sazna – sve što zna:
- Kod mene je bila prirodna ta usmerenost ka tradicionalnim ili alternativnim vidovima lečenja još od malih nogu – koncept koji danas nazivamo integrativnom medicinom. Moja majka je smatrala da su homeopatija i bioenergija uobičajeni načini lečenja, a kod nas u kući bile su zastupljene i sve ‚bapske metode‘ – rakije, čajevi...“
Koincidencije koje to nisu
Na drugoj godini fakulteta gospođica Velimirović je počela da izučava lečenje bionergijom, uz pomoć jedne doktorke medicine koja se bavila i ovom metodom. Tada je Milica dobila savet da prouči tibetansku medicinu i pulsnu dijagnostiku. A onda se desila jedna od onih „koincidencija“:
- Na putu od nje, iz Novog Sada, jedan gospodin je stopirao i ja sam stala, otvorila sam vrata i ušao je - gospodin Branko Čičić. Sa mnom je bio jedan moj prijatelj koji se bavi kuvanjem i, malo-pomalo, ušli smo u priču o organskoj hrani.
Gospodin Čičić je pomenuo da se bavi i meditacijom, a kada je čuo da studiram medicinu zaključio je da bi me možda interesovala ajurveda. Zapitala sam da li je u to uključena i pulsna dijagnostika i dobila sam potvrdan odgovor. Kasnije smo moj prijatelj i ja krenuli kod Branka na kurs meditacije. Interesantno je što su me upravo meditacija i indijska medicina i kultura na čudan način još više približili Srbiji, pravoslavlju i – molitvi. Zanimljivo je kako se meditacija pretvara u molitvu – to nisam uspela do kraja da shvatim. Ne znam šta je tačno to što radim, ali – sve što pomislim realizuje se brzo, na lak i jednostavan način. Prisutna je harmonizacija, nema bitke, a razlike više ne predstavljaju prepreku u komunikaciji – prihvatite čoveka onakvog kakav jeste, a učite da prihvatite i sebe. To je učenje za ceo život, nema kraja.
Ali, da se vratimo na sva Miličina „učenja“ – završila je školu klasične homeopatije u Srpskom lekarskom društvu, kod profesora doktora Miloša Popovića, tri kursa ajurvede kod Branka Čičića, a boravila je i mesec dana u Indiji, u ajurvedskoj porodici, gde je na samom izvoru videla kako se ovo znanje primenjuje.
U međuvremenu je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a završila je i kurs teta isceljivanja. Sa grupom kolega sa fakulteta pohađala je i dvonedeljni kurs bioetike. Svim ovim postignućima „kumovala“ je Miličina maksimalna samodisciplina:
-Volim da sve obavim efikasno i efektivno, na najbolji, najbrži i najdealniji način i volim sve da stignem. A kada su pitanju letovanja i skijanja, i za to uvek nađem vremena. Prve godine kada sam na skijanje ponela knjige – prijatelji su mi se smejali, mislili su da neću uspeti. Ali, ja sam ustajala u 4h, učila do 8h, a onda išla na skijanje. Po povratku u Beograd položila sam kolokvijum iz patologije, i to sa visokim brojem bodova. Prošle godine sam, posle skijanja, položila dva ispita sa desetkama. Nekako, oduvek sam bila takva – i kao dete, uvek bih kada dođem kući prvo završila domaći zadatak, a onda se bavila drugim stvarima. Možda zato što sam, kao starije dete, bila odgovorna za mlađu sestru.
Tema našeg razgovora je ajurveda. Da se podsetimo o čemu se radi...
- Ajurveda je najstariji, sveobuhvatni sistem očuvanja zdravlja, koji se zasniva na dva klasična teksta - Čarak Samhiti i Sušrut Samhiti - čija se starost procenjuje na oko 4.000 do 5.000 godina. Ajur je život, a veda – znanje.
Kako objašnjava Milica, Sušrut Samhiti sadrži znanja o hirurgiji, koja su danas dostupna samo malom broju posvećenih, dok Čarak Samhiti obuhvata internu medicinu, bolesti glave i vrata, lečenje stanja izazvanih otrovima, psihičke bolesti, pedijatriju, ali i primenu afrodizijaka i elksira za održavanje mladolikosti.
U čemu se ovaj pristup razlikuje od zapadne medicine?
- Ponajviše u tome što sve druge medicine - klasična medicina, pa čak i energetska medicina, homeopatija,– „popravljaju“ čoveka, a da on u tome nema aktivnu ulogu, zadržava ulogu posmatrača, ne stiče ili teško dolazi do spoznaje da je upravo njegovo psihofizičko angažovanje i shvatanje porekla bolesti ključ isceljenja. Zato često čujemo od pacijenata kako „doktori nemaju pojma“, kako mu je lekar prepisao pogrešan lek, a ne shvataju da svu moć imaju zapravo oni sami. Ajurveda upravo to daje: propisanu dnevnu rutinu - dnevni ritam, godišnji ritam, ritam ishrane, ritam vežbanja, a kada se neko pozabavi sobom – zdravlje samo dolazi. Takođe, u zapadnoj medicini dešava se depersonalizacija, pacijenti su postali brojevi, oni su postali imena svojih bolesti. S druge strane, zapadna medicina ima i sjajne uspehe i ja nikada, ako se radi o nekom akutnom ili urgentnom stanju, ne bih pobegla od zapadne medicine.
Pet elemenata
Ajurvedska medicina (terapija i dijagnostika) zasniva se na tri principa – tri doše, a one su proistekle iz pet elemenata koji se nalaze svuda u prirodi, pa i u nama samima. To su: prostor (etar), vazduh, vatra, voda i zemlja. Spojem prostora i vazduha dobija se element „vata“, spojem vatre i vode princip „pita“, a spojem vode i zemlje – „kafa“.
Svaki od ovih principa praktično nosi karakteristike elemenata iz kojih je nastao. Kada su u balansu, odražavaju se kroz zdravlje i dobro stanje. Ako su doše nebalansirane - dolazi do neravnoteže, poremećaja i bolesti.
Vata je odgovorna za transport, pokret, komunikaciju. Karakteristike: suva, gruba hladna, lagana, suptilna, pokretna, jasna, sklona lomljenju. Balansirana vata: entuzijazam, poletnost, normalan metabolizam, normalan razvoj tkiva. Nebalansirana: suva, gruba koža, konstipacija, umor, tenzione glavobolje, ne toleriše hladnoću, mršavost, nervoza, briga. Vata ponašanje: mentalna i fizički aktivna osoba, stalno razmišlja, sklona je nesanici i promeni raspoloženja, voli fizičku aktivnost, putovanja...
Pita je zadužena za metabolizam, digestiju i transformaciju Karakteristike: blago uljana, topla-vruća, ostra, kisela i ljuta, pokretna, ali je kretanje usmereno. Balansirana: dobar vid, digestija (normalan osećaj gladi, žeđi) mekoća i glatkost tela, vesela i inteligentna osoba. Nebalansirana: preintenzivna mentalna i fizička aktivnost, povišena telesna temperatura (nejasno febrilno stanje), gordost i sujeta, bes, različite bolesti kože, čir želuca i duodenuma, bolesti jetre i žuči, problemi sa vidom, preuranjeno opadanje kose ili sedenje... Pita ponašanje: intenzivna, mentalna i fizički aktivna osoba, dobar govornik, jasna, britka, žestoka, sklona besu i ljutnji.
Kafa nam daje potporu, koheziju i zadužena je za lubrikaciju. Kvaliteti: teška, hladna, meka, nesavesnost, masnoća, punoća, stabilnost, lepljivost i sluzavost. Balansirana: sklona koheziji, težini, strpljivost, smirenost, ove osobe nisu pohlepne, sporost. Nebalansirana kafa: lenjost, tromost, previše masna koža, spora digestija, gojaznost, kongestija sinusa, respiratorne alergije, astma, dijabetes... Kafa ponašanje: vole da se odmaraju i da spavaju danju, tople i blage osobe, stabilnog ponašanja.
U zavisnosti od toga koja vam je doša dominantna i da li je neka neizbalansirana, preporučuje se određen režim ishrane, koji pomaže uspostavljanju harmonije energija u organizmu i smanjuje mogućnost pojave bolesti. Svakako, ovo su samo okvirni navodi, a konačna „dijeta“ određuje se posle konsultacije sa ajurvedskim lekarom.
- Kako svaka doša ima svoj kvalitet, tako i svaka hrana ima svoj kvalitet, a veoma su bitni i ukusi koju neka namirnica nosi. Na primer, ako je vata doša iskočila iz ravnoteže, savetuje se da osoba jede toplu, uljanu hranu, malo „težu“, jer je vata lagana i vazdušasta. Ta hrana ne treba da bude suva. Sve treba da bude lako varljivo, i da hrana ima neki „vatreni“ element - da bude blago ljutkasta: korisni su đumbir, ljuta papričica, biber, kurkuma, korijander...
Lečenje hranom
*Kako se „leči“ disbalans pita doše?
- Za pita došu, koja je vatrena, ljuta, topla, prijaće napici i hrana koja je topla ili mlaka, nikako ljuta i vruća, opora niti gorka. Dobro je jesti blago uljanu hranu, mleko, namirnice koje su „suvkaste“. Idealan začin je kurkuma, koja je univerzalni lek za sve doše. A kada je neizbalansirana kafa – preporučuje se neuljana hrana - bez mleka i mlečnih proizvoda, bez ulja, osim maslinovog, ne preporučuju se ni kikiriki, bademi, treba izbegavati šećere, itd. Sve u svemu, dobro je jesti laganu i toplu hranu koja ne opterećuje organizam.
Univerzalni savet koji daje doktorka Velimirović, za bolje fizičko i psihičko zdravlje, jeste da se poštuje dnevna rutina, koja se zasniva na saznanjima da je vata najaktivnija od 2 do 6 sati ujutru (i 2 i 6 posle podne), kafa – od 6 do 10, a pita od 10 do 2h:
- Kažu da se treba probuditi u vreme vata doše, jer je to vreme najjačih energija u univerzumu. Najbolje je ustati između 4 i 6, jer je to po ajurvedi vreme „najčistije“ energije, a i luče se hormoni koji pokreću metabolizam na akciju. Posle ovog perioda (posle 6), nastupa vreme kafa doše. Tada možete otići u toalet, i na prazan stomak popiti jednu do dve čaše tople vode (sa đumbirom, kimom, kuminom, kardamonom ili kurkumom). Zatim treba otići u laganu šetnju ili uraditi lagane vežbe, pa meditacija i tuširanje. Lagani doručak treba pojesti do 8, 9h, dok ne izađete iz kuće. Ujutru ne treba jesti hranu životinjskog porekla, jer je metabolizam još relativno slab. Oko 10, 11h može se užinati nešto lagano, a kada je Sunce u zenitu, između 12 i 2h – treba da bude ručak. S obzirom da je u to vreme dominantna pita doša, zadužena za varenje, a tu je i energija Sunca, za ručak treba da bude prisutno svih šest ukusa: slatko, slano, kiselo, ljuto, oporo i gorko, a osobe koje jedu meso i mlečne proizvode tada ih mogu konzumirati.
Posle ručka preporučuje se lagana šetnja (15 do 20 minuta), povratak na posao, a oko 5, 6h ponovo meditacija. Večerati je najbolje oko 6, 7h uveče, i tada je najbolje jesti čorbice, supice, presnu hranu, nešto što ne sadrži teške masti i proteine. Između 9 i 10h najbolje je otići u krevet, a najkasnije do 11h jer, kako kažu, „u 11 sati odlazi poslednji voz sa anđelima.“ U stvari, od 10 uveče do 1 posle ponoći luči se hormon rasta, koji je važan tokom čitavog života, ne samo u detinjstvu, jer održava metabolizam u toku noći i utiče na našu hormonsku ravnotežu.
Doktorka Velimirović objašnjava da poštovanjem ovih jednostavnih principa čovek može u značajnoj meri sam sebi da pomogne a, uostalom, i naša stara poslovica kaže: „Bolje sprečiti - nego lečiti“.
Pulsna dijagnostika
Inicijalna stvar za proučavanje ajurvede za Milicu je bila želja da sazna nešto o pulsnoj dijagnostici. O čemu se tu radi?
- Pulsna dijagnoza je stara umetnost i nauka, kojom se dobija uvid o stanju tela, duše i uma pacijenta. Nadi ili puls je tok vitalne energije koji, ploveći kroz krvne sudove celog tela, prenosi vaidiji (ajurvedskom lekaru) informaciju o organizmu, koja dalje omogućava postavljanje dijagnoze o već postojećoj bolesti ili poremećaju na samom početku nastajanja. Prepisivanje dijete i preparata pomaže oporavak i sprečava dalje produbljivanje poremećaja.
Puls se ne doživljava kao u zapadnoj medicini, nije bitan samo broj otkucaja, već se pažnja obraća na kvalitete tog pulsa. Na radijalnu arteriju (arteriju zgloba ruke) stave se tri prsta - kažiprst, srednji prst i domali prst. Kažiprst „sluša“ vata došu, srednji pitu, a domali kafa došu. Osluškuje se da li puls ide „kao zmija“, „kao žaba“ ili je prisutan pod celom jagodicom, veoma duboko i mirno. Mogu se osetiti i drugi kvaliteti – da li je puls hladan, oštar, da li je poput eksplozije, može se osetiti čak i njegova kiselost (tada „pecka“), lepljivost...
Puls se osluškuje na različitim nivoima – postoji površni nivo, koji oslikava trenutno stanje, srednji nivo - na kojem se određuje stanje unutrašnih organa, trenutno raspoloženje itd, i onaj najdublji nivo – ono sa čime smo rođeni.
Đumbir-voda
U okviru dnevne rutine doktorka Velimirović pominje obavezno konzumiranje tople vode sa đumbirom. Evo i recepta:
- Sipati u posudu litar do dva vode, dodati malo đumbira (voditi računa zbog ljutine, što duže voda stoji - postaje sve ljuća), kurkume (ravna kašičica), kima/
kumina („kroz prste“), kardamona (ovi drugi začini su proizvoljni). Zagrejati do ključanja i ostaviti da vri 10 minuta. Skloniti sa vatre i, kada se malo prohladi, presuti u termos i piti tokom dana (najbolje pre obroka).
Termos-ručakU okviru dnevne rutine doktorka Velimirović pominje obavezno konzumiranje tople vode sa đumbirom. Evo i recepta:
- Sipati u posudu litar do dva vode, dodati malo đumbira (voditi računa zbog ljutine, što duže voda stoji - postaje sve ljuća), kurkume (ravna kašičica), kima/
kumina („kroz prste“), kardamona (ovi drugi začini su proizvoljni). Zagrejati do ključanja i ostaviti da vri 10 minuta. Skloniti sa vatre i, kada se malo prohladi, presuti u termos i piti tokom dana (najbolje pre obroka).
Za zaposlene često nije jednostavno da se hrane zdravo. Evo recepta koji daje dr Velimirović: kvalitetan obrok spravljen po ajurvedskim principima koji treba poneti na posao - u termosu.
Sastojci:
Osim termosa zapremine od jednog litra sa širokim grlom, biće vam potrebni i sledeći sastojci:
-¼ šolje žutog mung dala ili azukija (ispirati ovu vrstu pasulja sve dok voda ne postane čista)
-½ šolje basmati pirinča (ispirati)
-1 šolja sitno seckanog povrća (šargarepa, grašak, paradajz, tikvica, slatki krompir, boranija, zeleni pasulj, krompir, plavi patlidžan, paprika, asparagus)
-2 solje vode
-¼ kašičice soli
-1 kašika gija ili maslinovog ulja
-začini : ¼ kasičice: đumbira, slačice, kumina, korijandera, kurkume, grčkog semena, bibera…
-bilje : ½ kašičice: origana, bosiljka, ruzmarina, lovorov list...
-orasi, bademi, lešnici (ukusniji su kada se proprže na suvom tiganju)
-suvo grožđe, brusnica (daju slatkoću)
Priprema:
-zagrejati termos, tako što ćete sipati u njega provrelu vodu i zatvoriti.
-otpočnite sa kuvanjem pirinča, dala (ili azukija) i povrća.
Kuvana verzija: staviti vodu i dal (azuki) da se prokuvaju. Zatim dodati pirinač, povrće i so - pustiti da ključa oko dva minuta.
Pržena verzija:
-prvo na toplom giju/maslinovom ulju ispržiti začine, zatim dodati pirinač, dal ili azuki, povrće, na jakoj vatri brzo mešati sastojke nekoliko minuta, a onda dodati vodu i so i pustiti da ključa dva minuta.
Prosuti vodu iz termosa, odmah sipati kuvani sadržaj, zatvoriti. Gi, maslinovo ulje, limunov sok i drugo možete dodati odmah u termos ili - neposredno pre ručka.
Нема коментара:
Постави коментар